Mljet: Ostrvo zelenih jezera i homerskih legendi

U srcu južnog Jadrana, skriveno od užurbanog sveta, leži Mljet - ostrvo koje oduzima dah. Za mnoge, ovo je najlepši deo Jadranskog mora, mesto gde se priroda, istorija i legenda prepliću u jedinstvenu simfoniju. Ako čuvate karte za Nacionalni park ne kao trofej, već kao obećanje sebi da ćete se vratiti, onda razumete suštinu putovanja. To nije stvar štednje, već sećanja koje podseća na obavezu: da u roku od godinu dana ponovo oplovim ovo čarobno mesto, da vidim kako izgleda obala na drugom kraju i posvetim mu malo više vremena.

Pristizanje u carstvo zelene tišine

Putovanje ka ostrvu Svete Marije traje nekih desetak minuta, ali svaki trenutak je pun iščekivanja. Već pri ulasku u Nacionalni park Mljet, postaje jasno da se nalazite na posebnom mestu. Zrak je prožet mirisom borove šume i morske soli, a kombinacija poluslanog jezera i slanog mora uz mnoštvo drveća daje poseban šmek celom području. Dok se brodić polako približava, pažljivi posmatrač može da ugleda par vila skrivenih uz obalu, dok se u daljini nazire malo veće mesto, dobro povezano autobuskom linijom koja spaja veliko jezero sa morem.

Prvo na šta nailazite jeste, naravno, čuveni restoran, nazvan po starom rimskom imenu za Mljet. Iako poznat po dalmatinskoj kuhinji, posetioce često iznenadi bezobrazno skupa usluga. Razumljivo je da se sve dovozi brodovima, ali ipak, cene počev od obične vode ili piva mogu da izazovu podignutu obrvu. Naravoučenije je jasno: uvek nosite sa sobom bar flašicu vode. Međutim, glavni cilj nije gastronomija, već čarobno ostrvce u sred jezera.

Sveta Marija: Simbol ostrva kroz vekove

Crkva Svete Marije na ostrvcu u sred Velikog jezera predstavlja srce i simbol Mljeta. Njeni temelji i deo samostanskog prizemlja potiču iz dvanaestog veka. Tokom narednih vekova, samostan je nadograđivan, a zbog gusarskih napada, zvonik je pretvoren u obrambenu kulu. Nažalost, bogata istorija ovog mesta pratila je i tužnu sudbinu. Od Napoleona koji je ukinuo samostane, preko raznih vlasnika koji su samo uzimali, a malo ulagali, pa sve do pretvaranja u hotel 1959. godine, ovaj biser je više rušen i kraden nego što je obnavljan. I danas, dvoriste iz XVI veka još uvek čeka svoju potpunu restauraciju.

Homer i Odisej: Legenda koja oživljava ostrvo

Arkadijska lepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Po mnogima, ovaj najlepši otok na Mediteranu opisao je Homer u svom epskom delu Odiseja. Prema legendi, Odisej, mitski kralj Itake, doživeo je brodolom na povratku iz Trojanskog rata i doplovio do ostrva Ogigije, za koje se veruje da je upravo Mljet. Tu ga je zarobila nimfa Kalipso, kći boga mora Posejdona. Očaran lepotom ostrva i zaljubljen, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina. Odisejeva pećina, smeštena ispod Babinog polja, služila je ribarima kao sklonište od južnih vetrova još od davnina, a i danas je atrakcija za one koji žele da dodirnu deo te legende.

Iako ne postoje materijalni dokazi o postojanju Odiseja ili Kalipso, sama priča daje posebnu draž ostrvu. Kao da se duhovi prošlosti i dale šetaju njegovim šumarcima i stenovitim obalama. Putovanje na Mljet postaje putovanje kroz vreme, šetnja kroz slojeve istorije koji su oblikovali ovo jedinstveno ostrvo.

Jedrenje kao način života: Sloboda i istraživanje

Jedan od najboljih načina da se doživi prava suština Mljeta jeste jedrenjem. Prednost jedrenja je u potpunoj slobodi. Gde god nađete zgodno mesto, možete zabaciti sidro. Voda je prilično duboka oko ostrva, što može izazvati treperav osećaj kod kupanja, ali uvala do uvale nude savršena mesta za uživanje. Nakon celog popodneva provedenog u kupanju, skakanju u vodu i sunčanju, večernji povratak u mesto Polače predstavlja savršen završetak dana.

Polače, ribarsko mesto smešteno u malom zalivu, služi i kao odmor jedrilicarima. U uvali se nalazi zaštićeno sidrište gde se nautičari mogu smestiti. Dok se sunce polako spušta, život na jedrilicama se nastavlja. Ekipa se dogovara kako će provesti veče, čuje se muzika, razgovori o utiscima od dana koji zamire. Koliko god da su kabine udobne, najlepša spavanja su ona na spoljnim ležajevima, pod vedrim nebom, uz lagano ljuljanje talasa.

Park prirode Lastovo: Sused koji vredi posetiti

Ako vam vreme i ruta dozvoljavaju, isplati se otisnuti ka susednom Parku prirode Lastovo. Lastovo je okruženo arhipelagom od 46 ostrvaca, a poznato je kao odmaralište brojnim pticama selicama. Njegova istorija, od Ilira preko Rimljana do Dubrovačke republike, ostavila je tragove u vidu karakterističnih dimnjaka sa krunama i skrivenih uvala poput Zaklopatice. Večera u konobi Triton u Zaklopatici, uz sveže morske specijalitete i pogled na zvezdano nebo, nezaboravan je doživljaj. Lastovo je ostrvo gde ribe umiru od starosti, a vazduh je uvek svež, mirše na smilje, lavandu i bor.

Praktični saveti za posetu Mljetu

Kako doći do Mljeta? Najlakši i najkomodniji način je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija Prapatno-Sobra povezuje Mljet sa kopnom. Ako vam se desi da slučajno ne stignete na trajekt, iskoristite vreme da obiđete obližnji Ston, poznat po najdužem fortifikacionom sustavu zidina u Evropi, posle Kineskog zida, i po solani koja i danas radi na tradicionalan način.

Unutar Nacionalnog parka Mljet, organizovan je prevoz autobusom za one koje mrzi da hodaju, ali je prava šteta ne prošetati se uređenim stazama oko oba jezera. Svuda postoje oznake i za bicikliste i planinare. Zabranjen je ribolov u jezerima, a vatrogasna oprema je dobro organizovana širom područja.

Kada se spušta noć na ostrvo, osećaj je neponovljiv. Polako se spušta noć i krećemo u brzi obilazak Polača. U uvali su već ukotvljene razne jedrilice, a zvuke noći presecaju samo krici galebova i cvrkut ptica. To je trenutak kada shvatate zašto se ovome treba vraćati.

Zaključak: Povratak je obaveza

Mljet nije samo destinacija; to je osećaj. Osećaj povratka nečemu što ste oduvek poznavali, a opet uvek novo. Čuvanje karte za Nacionalni park nije sećanje na prošlost, već poziv za budućnost. Poziv da ponovo oplovim ove obale, da se izgubim u zelenilu njegovih šuma i plavetnilu jezera. U nekom roku od godinu dana, ponovo ću se naći ovde, jer Mljetu se treba vraćati. Jer, kako kažu oni koji su ga upoznali, samo jedan posed na ovom zelenom ostrvu nije dovoljan. Treba ga doživeti u različitim trenucima, pod različitim svetlima, da bismo shvatili njegovu punu lepotu.